SVE je, zapravo, čista hemija, a toga i žene i muškarci postaju svesni tek kad se zbog bolesti ili procesa starenja naruši hormonska ravnoteža.

Upravo taj disbalans hormona je razlog što nam nije dobro u sopstvenoj koži. Iako u vezi sa uzimanjem hormonske nadoknade još postoje dileme, strahovi, pa i različiti “pogledi” lekara, doktor medicine Sanja Toljan, u svojoj knjizi “Čudesna moć hormona”, poručuje da je veoma važno dovesti hormone u ravnotežu, bilo ishranom, fizičkom aktivnošću ili uzimanjem supstitucija. Jer, zbog disbalansa pati celo telo, a čovek se oseća vitalno i zdravo samo kad su hormoni u ravnoteži.

Ova doktorka je, tokom dugogodišnjeg sticanja iskustva u uravnotežavanju hormona, i sama primetila ono što su mnogi pacijenti, naročito do razvoja antiejdžing medicine, osetili na svojoj koži: da na sve tegobe koje iznesu svojim lekarima uglavnom dobiju odgovor - “sve je to u glavi”. Hormonska ravnoteža, nažalost, nije u fokusu mnogih lekara, pa se neki i danas, iako je medicina u ovoj oblasti dosta napredovala, drže zastarelih shvatanja da, recimo, žena mora hrabro da podnese sve tegobe menopauze, iako joj one u značajnoj meri otežavaju život.

Doktorka Toljan navodi i primer pacijenata muškaraca:

- Kada muškarac jednom oboli od bolesti kao što je, na primer, karcinom prostate, on dobija tzv. antiandrogenu terapiju, što znači da ne samo da mu se ne nadoknađuju hormoni, nego se i ono malo hormona što mu je ostalo u telu blokira lekovima. A to dovodi do toga da tada, kada treba da bude najjače, da se oslobodi tumora, telo ostaje na nuli s hormonima. Lišiti muškarca testosterona znači “izduvati ga kao balon” i “nabaciti” mu još neku bolest na vrat.

Kada bismo više vodili računa o svom hormonskom statusu bili bismo zdraviji, vitalniji i dugovečniji. Hormon rasta je, recimo, izvor mladalačkog izgleda. Na manjak ovog hormona ukazuju promene na koži, spušteni kapci, obešeni obrazi, stanjene usne, podbradak, kifoza vrata... Njegovu proizvodnju sintetiše unos aminokiselina, a uzimanje večernjeg proteinskog obroka stimuliše njegovo izlučivanje.

Manjak progesterona, hormona relaksiranosti, ne dovodi se samo u vezu s predmenopauzom i menopauzom. Od uticaja visokog nivoa korizola i insulina pate i mlade devojke, jer njihovi jajnici nisu sposobni da dovedu jajnu ćeliju do zrelosti, tako da dolazi do izostajanja ovulacije i stvaranja progesterona.

- Progesteron, kao prirodni antidepresiv, neće vratiti ciklus, ali će smanjiti mogućnost da završite na antidepresivima, što je čest slučaj - navodi dr Toljan. - A najbolja je njegova nadoknada preko kože, jer se tako imitira njegov prirodni put stvaranja.

Manjak estradiola, hormona koji žene čini ženstvenim, ima za posledicu gojenje, nadutost, depresiju, teškoće sa spavanjem, talase vrućine... Za insulin se kaže da je “prva violina” hormonskog orkestra, ali su, ipak, najčešći problemi s hormonima štitaste žlezde, koja reguliše metabolizam, kako oni realni, tako i “umišljeni”.

- Kada je organizam u velikim problemima, kao što je stanje akutnog stresa pri velikim operacijama, složenim povredama, traumama glave, štitna žlezda će prestati da proizvodi hormone kako bi se organizam smirio i regenerisao - piše dr Toljan. - Teško da bi iko preživeo tešku traumu mozga da štitna žlezda tada ne uspori rad. Ali prave se greške. Kad provere stanje hormona i uvere se da žlezda i ne radi baš kao što treba, mnogima koji su išli na analize zbog umora lakše je da nadoknade hormone. Međutim, hormonska nadoknada u takvim slučajevima ne dovodi do olakšanja, nego stvara nove tegobe. Telu koje je umorno nudimo doping, supstancu čiju proizvodnju je ono samo smanjilo zbog hroničnog stresa, kako bi se moglo uspešno regenerisati, a mi ne prateći njegovu logiku radimo protiv samih sebe.


PRVO ZDRAVA ISHRANA

Sve bolesti nastale zbog hormonske neravnoteže leče se na isti način, pre svega zdravom ishranom, uzimanjem nutritijenata, održavanjem zdrave jetre, koja je glavni metabolički organ, umerenom fizičkom aktivnošću i uzimanjem hormonske terapije, odnosno nadoknadom hormona - smatra dr Toljan.