JUGU centralne Srbije ne preti nikakav oružani sukob. Naše bezbednosne strukture veoma dobro obavljaju svoje dužnosti, i uprkos tome što se non-stop najavljuje rat na tom prostoru, kategorički tvrdim da se to neće dogoditi.

Ovako Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, komentariše situaciju i podizanje tenzija u javnosti, posle vesti da su predstavnici Albanaca iz ove tri opštine zatražili da skupština u Prištini usvoji rezoluciju kojom bi podržala njihov zahtev za pripajanje Kosovu. On, u intervjuu za "Novosti" kaže da neki potenciraju priče o pripajanju, pozivaju se na nelegalni referendum iz 1992. godine, ali da su oni koji to govore izgubili izbore u sve tri opštine na jugu:


PROČITAJTE JOŠ:
Tači: Lideri "Preševske doline" odlučni da pristupe Kosovu

- Narod im je pokazao šta misli o tome. A ta nesigurnost, koja se potencira i u medijima, donosi štetu jer sprečava dolazak investitora, koji traže političku i bezbednosnu stabilnost.

* Ali, Hašim Tači i neki predstavnici Albanaca sa juga centralne Srbije, ponovo govore o izdvajanju tzv. preševske doline iz Srbije?

- Termin "preševska dolina" je, pre svega, politički. U geografskom, administrativnom ili bilo kom drugom smislu, taj termin ne postoji. Opštine Preševo i Bujanovac pripadaju Pčinjskom okrugu, a Medveđa Jablaničkom. Albanci su za ovaj deo Srbije prvo koristili termin "istočno Kosovo", a posle oružane pobune 2000/2001. godine promenili su ga u "preševska dolina". On se u međuvremenu odomaćio čak i kod ljudi na državnim fukcijama. U vreme kada se odlučuje o teritoriji i sudbini Srbije, moramo da veoma dobro proučimo termine koje upotrebljavamo.

* I etnička struktura u ove tri opštine predmet je mistifikacija i često se stvara pogrešna slika o čisto albanskim sredinama?

- U Medveđi su dominantno stanovništvo Srbi, u Preševu je obrnuto, dominantni su Albanci. Precizne podatke nemamo, jer su 2011. Albanci odbili popis. Mi smo sa ekspertima iz Amerike, Britanije i Makedonije uradili procenu stanovništva, ali ne i etničke strukture. Međutim, za nas etnička struktura i nije ključna. Poenta našeg rada je da svim građanima u ovim opštinama omogućimo da žive bolje i da ostvare svoja prava.

* Mislite li da je tačna tvrdnja da Albanci i Srbi ne mogu da žive jedni sa drugima, ali da moraju jedni pored drugih?

- Otkad sam na ovoj funkciji, a ni pre mog mandata, u ovom delu zemlje nije bilo međunacionalnih incidenata. Trenutno, u sve tri opštine na vlasti su koalicije srpskih i albanskih stranaka. Moje iskustvo je da pripadnici ova dva naroda mogu da sarađuju i znaju da budu veoma složni kada je reč o zajedničkim interesima. Problem je što postoji jedan broj ljudi koji mogu da se politički održe samo ako stvaraju sliku da je situacija sasvim drugačija i da postoji netrpeljivost.


PROČITAJTE JOŠ:
Renate Alt: Cilj da granice nestanu

* Da li je realno da se pitanje ove tri opštine nađe na pregovaračkom stolu u Briselu?

- Neki govore da će to tražiti, ali mi znamo da to nije, niti će biti, predmet razgovora. To ne znači da Srbija neće učiniti sve da se prava i obaveze iz Ustava i zakona ispunjavaju u punoj meri.

BEOGRAD NAJVIŠE ULAŽE

* Kakve su veze albanskih predstavnika iz ove tri opštine sa Prištinom i Tiranom?

- Albanski predstavnici odlaze u Albaniju i na KiM u radne posete. Mi to posmatramo kao da oni rade u cilju poboljšanja uslova života i rada u ovom kraju. Međutim, nikakvih ulaganja sa te strane nema. Svega 40.000 evra su obećale Priština i Tirana, ali do danas nisu stigle te pare. Sva ulaganja zapravo dolaze od države Srbije i jednim delom od međunarodne zajednice.